Ne samo što vlast neposredno uoči izbora deli novčanu pomoć penzionerima i mladima, već lider SNS i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sada obećava po još 100 evra mlađim sugrađanima, ukoliko njegova stranka pobedi na izborima. Ovakva najava predsednika se može tumačiti i kao pokušaj kupovine glasova, za koji je zakonom zaprećena i zatvorska kazna.
Kako se izbori budu približavali, vlast će nas sve češće zasipati raznim obećanjima. Ipak, čini se da je sada prešla granicu dozvoljenog, pa mladim biračima obećava novac, ali posle izbora i to u slučaju SNS pobedi na njima.
Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je i do sada obaveštavao građana o novcu koji će im biti uplaćivan, nedavno je iz novog Štadlerovog voza dao novo obećanje građanima starosti između 16 i 29 godina – pomoć od još 100 evra.
“Ja ću moliti da i u drugoj polovini godine, ukoliko naravno ne izgubimo na izborima 3. aprila, moliću ljude da još jednom pomognemo mladim ljudima. Neki od njih će taj novac ostetiti kao svoj prvi put – oni će to da osete kao nešto što je njihovo, što su oni zaradili. I to rađa dodatu odgovornost prema novcu i odgovornost prema državi“, rekao je Vučić, dodajući da nije razlog to što će neko od njih da kupi patike ili da izvede momka ili devojku na ručak.Jasno je svakako da to nije razlog, već kampanja za aprilske izbore, ali ovog puta, čini se, nedopuštenim sredstvima.Naime, u Krivičnom zakoniku, u članu 156, piše da “ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica, odnosno predloga, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije Crta, navodi za list “Nova” da se ovakvom izjavom predsednika države u preizbornom periodu briše granica između javnog i partijskog i svakako je u suprotnosti sa međunarodnim demokratskim standardima i uslovima za slobodne i poštene izbore.
On kaže i da je ovo još jedan od primera slučajeva koji dovode u pitanje efikasnost našeg zakonodavnog i institucionalnog okvira.“Zbog interesovanja koje je ovo pitanje izazvalo u javnosti, bilo bi dobro da tužilaštvo reaguje i utvrdi da li ima elementa krivčnog dela, odnosno da li postoji osnov za pokretanje postupaka.
Nažalost, vodeći se prethodnom praksom nepostupanja institucija u slučajevima kada se brisala granica između javnog i partijskog interesa, pogotovo u izbornom procesu kada je i bilo elemenata kršenja zakona, sužava se prostor za očekivanja da će se nadležne institucije baviti ovim pitanjem”, ističe Nedeljkov.
Da tužilaštvo u ovakvim slučajem uglavnom ne reaguje na očigledno kršenje zakona, pokazuje i slučaj krivične prijave protiv Zorana Drobnjaka, direktora JP Putevi Srbije, koji je desetak dana pred izbore u junu 2020. u selu Kukulovce kod Leskovca pozivao na glasanje i obećao izgradnju puta.Krivične prijave protiv Drobnjaka zbog toga su podnele organizacije Crta i Transprentnost Srbija, ali su obe prijave odbijene.
Discussion about this post